titanic las vegas discount coupons scopolamine ophthalmic discontinued couponaholic black and white bridal shower gifts great wedding gifts idea
skip to Main Content

У својој борби за сеоски туризам учествовао сам и у раду 1. Конгреса о сеоском туризму на Хвару 2007. и 1. Конгреса о сеоском туризму у Крагујевцу 2010.

Овде наводим свој рад на основу којег сам добио прилику да учествујем у раду Конгреса.(суштина рада је иста као и за Конгрес на Хвару). Хрвати су до сада одржали четири конгреса о сеоском туризму а Србија се зауставила само на 1. Ово је прозивка Привредне Коморе Србије (Београда) који је организовао овај конгрес.

SEOSKI TURIZAM
 BUDUĆNOST SVETSKOG TURIZMA
                        Branislav Bajagić, Village Adventure, Beograd, P. Komune 47/5

UVOD

     Kao diplomirani turizmolog o seoskom turizmu razmišljam više od dve decenije, tvrdeci da je ovaj vid turiyma budućnost turizma u svetu.  Ovo ću pokušati da dokažem kroz odgovore na tri najvažnija pitanja:

1. Kolika korist može biti od razvijenog seoskog turizma?
2. Zbog čega bi stranci rado dolazili da se odmaraju u uredjenim selima?
3. Šta je potrebno uraditi da bi stranci dolazili u velikom broju?

1. Kolika korist može biti od razvijenog seoskog turizma?

     Mislim da bi bilo važno da odmah objasnim, najprostijom matematičkom operacijom,  kako se mogu ostvariti milijarde evra godišnje. Lako je shvatiti da je 2 x 2 x 200 x 20 = 16.000.
Sve te cifre možemo da pretočimo u jedan hipotetički primer: ako jedno seosko domaćinstvo ima dve sobe sa po dva kreveta I izdaje ih strancima 200 dana po ceni od 20 evra za pun pansion tada će ostvariti prihod od 16.000 evra. Pri tome treba imati na umu da su najveći troškovi u tom prihodu troškovi ishrane I da seljaci u najvećem slučaju hranu sami proizvode. Umesto da čeka kupca i proda jaje na pijaci po 0.10 evra on to jaje može prodati turisti u tanjiru za 1 evro. Sve su ovo činjenice.
Ako sada pogledamo šta bi moglo da se dogodi ako bi milioni stranaca dolazilo na odmor u uredjena sela, onda je situacija ovakva: 10.000 seoskih domaćinstava x 16.000 evra = 160.000.000 evra. Ako su zadovoljni uslogama stranci potroše I do 100 evra dnevno. S druge strane seosko domaćinstvo može da ima I po nekoliko soba a boravak u selu moguć je I tokom zime, naročito u selima gde ima snega. Na kraju, zašto bi se samo 10.000 domaćinstava angažovalo u poslu koji donosi tako dobar prihod? Očigledno je da se radi o sumi od nekoliko milijardi evra godišnje.
Receptivni turizam, pored toga što predstavlja “nevidljivi izvoz”, ima I multiplikativne efekte skoro na čitavu privredu I društvo. Da bi se sela izgradila, uredila I opremila neophodno je da se angažuje veliki broj građevinskih preduzeća, industrija građevinskog materijala, proizvodjača opreme za domaćinstva, prehrambena industrija… Za kvalitetno uređivanje sela za prijem visoko zahtevnih stranih turista neophodno je angažovati I veliki broj prostornih planera, ekologa, etnologa, sportskih radnika, animatora, kulturno-umetnickih društava, medija, nevladinih organizacija…

     Kad vide da se u selu može bolje živeti nego u gradu mladi više ne bi razmišljali o odlasku a vratio bi se veliki broj onih koji su otišli u gradove

     Ukratko, zbog svoje važnosti čitava nacija bi morala da stane iza jednog projekta, koji bi  svima doneo bolji život – projekta Akcija za uređenje sela u funkciji razvoja seoskog turizma. 

2. Zbog čega čovek postaje turista?

     Čovek postaje turista zbog toga što se umori od života u gradovima I rada u velikim sistemima, a ne zbog fizičkog umora. Kad se fizički umori čovek legne I posle izvesnog vremena on se odmori. Međutim, za odmor od civilizacije potrebno je da se promeni mesto boravka.
Postoji mnogo vidova turizma ali medju njima dominira turizam radi odmora tj. odmor na moru. Letnji ili kupališni turizam je, kao masovna pojava, započeo polovinom prošlog veka.
Uzrok tome je nagli razvoj industrije u zemljama Zapadne Evrope I, kao rezultat toga, automobil dostupan mnogima. Zaposleni u velikim koncernima I firmama imali su dovoljno novca, slobodnog vremena I – ogromnu potrebu da se psihički odmore.
Čovek je prirodno biće I njemu je mesto u – prirodi. Neko će reći da su I gradovi delovi prirode ali to je tema za filosofiranje. Čovekovim čulima nikako ne prija mnogo betona, asfalta, automobila, visokih zgrada, mnogo ljudi, buke, smoga, stresa… tako brz tempo života. Čovek, jednostavno, želi da bar na nekoliko dana ode u prirodu, tamo gde nema nikoga, I da se lepo odmori.
Ne treba biti stručnjak za turizam da bi se ovo shvatilo. Ovo bi trebalo da je jasno svakome ko živi u gradu….i šire.

Zbog toga su ljudi pronašli puste obale toplih mora I tu su mogli da se lepo odmore.

     Uz šum talasa, krik galebova, toplo sunce, čisto more, plivanje, šetnju, izlete, dobru hranu I zabavu… čovek je zaista mogao dobro da se odmori,  tu nema spora.
Nekada siromašna ribarska sela danas su veliki turistički centri I narod u njima živi veoma dobro. 
Međutim, danas je na morskim obalama mnogo hotela, restorana, diskoteka, kafica, prodavnica…, automobila, ljudi, gužve, galame… I sve to na visokoj temperaturi. Ljudi su odlučili da pođu na more s namerom da pobegnu iz grada, da se odmore, da se kupaju, da se sunčaju, da vide nesto novo…Kad ono – isto.
Vreme preko dana je odredjeno za plazu. Šta covek radi na plaži na kojoj se oseća kao sardina? Ubedljivo najveći broj ljudi na plaži – leži, I to ispod suncobrana (a platili su da ih Sunce ogreje!?). Kad zapreti opasnost da im mozak proključa onda ljudi odu da se okupaju. Kad prodju sve muke koje ih čekaju dok idu po pesku, na kojem se mogu I jaja skuvati, po plićaku prepunim dece I neplivača, uz moguće ježeve I oštro kamenje, I kad se konačno dokopaju dublje vode – tada ih nedostatak kondicije I strah od ajkula vraća nazad, ispod suncobrana…
Uveče sleduje izlazak u restorane, diskoteke, šoping, šetnja… Uz to, vredno pomena je da se za turiste organizuju sportovi na vodi I pesku I izleti…
Očigledno je da ima mnogo ljudi koji vole baš ovakav način odmora jer su primorska letovališta prepuna u letnjem periodu. Međutim, šta je sa onima kojima lekari zabranjuju boravak pod takvim uslovima? Šta je sa novim talasom turista koji dolazi? I njih treba negde smestiti. 

Kakav je trend razvoja turizma u svetu?

     Stručnjaci koji razmišljaju o svetskom turizmu brinu I o takvim ljudima ali I o tome gde će se ljudi odmarati kada kapaciteti u primorskim mestima neće biti dovoljni da prime nove turiste. Po predviđanju Generalnog SekretaraWTO (Svetska Turisticka Organizacija) Mr. Franceska Frangiallia u svetu će 2020. godine biti 1.6 milijardi stranih turista godišnje! To je duplo više od broja turista 2006. godine.
Gde će se smestiti jos jedna armija stranih turista kada su već sada primorska odmaralista u letnjem periodu prepuna ljudi? Očigledno je da se moraju pronaći nove destinacije koje imaju pogodne uslove za pravi odmor.
Ako se slažemo s konstatacijom da se čovek najbolje moze odmoriti u čistoj I nezagađenoj prirodi gde je klima prijatna I ako se usredsredimo na Evropu onda se jasno vidi koja područja nikako ne mogu da postanu buduće turističke destinacije. To su sve zemlje na severu Evrope, skoro sve zemlje centralne Evrope, jedan deo zemalja na zapadu I istoku. Seoskim turizmom se bave u Francuskoj, Italiji, Švajcarskoj, Austriji, Španiji, Sloveniji, Nemačkoj, Mađarskoj…

Ovo su opšte poznate činjenice.

     Medjutim, od svih gore navedenih zemalja, zemlje Balkanskog poluostrva, a naročito zemlje bivše SFRJ, imaju nabolje uslove za razvoj seoskog turizma: geografski polozaj izmedju severa I juga, istoka I zapada, tromeđa tri kontinenta, povoljna klima, raznovrstan reljef, bogat biljni I životinjski svet, kulturno-istorijski spomenici od praistorije, antickog doba, srednjeg veka I novije istorije, čist vazduh, voda I hrana, vredni I veoma gostoprimljivi ljudi. Sve gore navedene prednosti mogu se veoma jednostavno pretočiti u bogatu turisticku ponudu.

     Da vidimo sada šta je to toliko vredno u selima a što je potrebno stranim turistima.

     Kao prvo, turisti žele da pobegnu iz gužve, sa betona I asfalta a za to im je najbolje da borave u prirodnim uslovima koji vladaju u uredjenim selima. Neko će se, sigurno, upitati, sta stranac tamo može da radi osim da spava I jede.
Poznato je da je danas u svetu aktuelan aktivan odmor. U selima je moguć veliki broj atraktivnih aktivnosti, počevsi od šetnje, vožnje bicikla I jahanja preko livada, polja, proplanaka, potoka, kroz šume, voćnjake… Zatim lov, ribolov, pčelarstvo, košenje, plašćenje, mlevenje žita, branje voća, lekovitih trava, gljiva, šumskog voća, pečenje rakije, tkanje, pletenje, čuvanje domaćih životinja, pripremanje starih jela I zimnice…, obilazak vašara, prela, posela, svadbi, folklornih priredbi, starih zanatlija, slikara naivaca…, izleti do poznatih kulturno-istorijskih spomenika, velikih gradova…

3. Šta je potrebno uraditi?

Ovaj deo posla ne bi trebalo da predstavlja neki problem u Hrvatskoj, zemlji razvijenog turizma. Znači, najvažnije je – da svi stanovnici shvate šta im može doneti seoski turizam. I oni koji se bave primorskim turizmom trebalo bi da se bore za seoski turizam, jer bogatstvo ponude je često odlučujući faktor kad neko treba da se opredeli gde će da se odmara. Kad se čovek umori od vrelog sunca i mora može brzo i lako da ode u neko selo i tu nastavi odmor. Isto važi i za one koji odu na selo a požele da se malo okupaju…

Ipak, neophodno je povesti jednu široku akciju kojom bi svi stanovnici shvatili da se od razvijenog seoskog turizma može veoma dobro živeti.

U tom pogledu najviše može, i mora, da uradi ministar turizma, ali u saradnji s ministrima za poljoprivredu, ekonomiju, ekologiju, finansije… Oni moraju da povedu široku medijsku kampanju i stanovnicima objasne ono što je najvažnije.

Uporedo, novinari moraju da daju svoj doprinos, obilazeći sela i razgovarajući s seljacima.

Kad svi shvate šta znači razvijeni seoski turizam tada treba preći u sledeću fazu – uređivanje lokalnih puteva, seoskih domaćinstava, dvorišta… Ovde je veoma bitno obratiti pažnju na očuvanje životne sredine. Znači, nikako ne treba graditi visoke i velike objekte! Neophodno je graditi objekte koji su karakteristični za određeno područje. Kako je površina na kojoj se može graditi neuporedivo veća od uskih morskih obala, moguće je graditi više manjih objekata, bungalova, koliba, etno sela…

Država mora da obezbedi potrebna sredstva za kreditiranje seoskih domaćinstava, pod veoma povoljnim uslovima, ali i sama da uredjuje infrastrukturu. Naravno, neophodno je da se u finansiranje izgradnje i uredjenja sela uključi i medjunarodna zajednica, banke, razni fondovi…

Nakon toga, trebalo bi edukovati seosko stanovništvo o tome kako da se ponašaju sa strancima, da nauče strane jezike…

Na kraju trebalo bi napraviti kvalitetne turističke programe na koje bi bili pozvani najveći tour operatori i najpoznatiji svetski mediji, uraditi kvalitetne web sajtove i brošure, učestvovati na medjunarodnim sajmovima turizma i – započeti bogatu žetvu novca!

S poštovanjem
Diplomirani turizmolog
Branislav Bajagić
www.villageadventure.co.zu
village@ptt.yu

Vlasinsko jezero:

Seminarski rad

OGROMNE MOGUĆNOSTI SEOSKOG TURIZMA U SRBIJI

Diplomirani turizmolog
Branislav Bajagić
www.villageadventure.co.yu

Beograd,
Juli 2007.

Predgovor

Veoma loš život ljudi u Srbiji, koji traje skoro dve decenije, nameće obavezu svakom stanovniku da bar pokuša da pronadje način kako da se bolje živi! Ovo posebno važi za političare, novinare I stručnjake pojedinih oblasti, naročito za turizmologe I agronome.

Srbija ima izvanredne uslove za razvoj poljoprivrede, s naglaskom na organsku proizvodnju, I turizam – seoski.

Ovaj Seminarski rad je pokušaj da se dokaže da se u Srbiji može mnogo dobro živeti od razvijenog SEOSKOG TURIZMA.

Uvod

Da bi se objasnilo zašto je razvijeni SEOSKI TURIZAM najveća šansa za bolji život u Srbiji, mora se poći od početka razvoja masovnog turizma u svetu, da bi se videlo zbog čovek postaje turista.

Čovek ne odlazi na odmor zbog toga što je fizički umoran! U tom slučaju mogao bi da leži nekoliko dana u mestu boravka I – odmori se!

Masovni turizam je nastao u drugoj polovini XX veka, nakon završetka II Svetskog rata. Osnovni razlozi zbog kojih su ljudi masovno počeli da odlaze na godišnji odmor van svoje zemlje su – veliki razvoj industrije, veliki razvoj gradova, porast životnog standarda, što se ogleda u većim platama i dužim godišnjim odmorima, i – masovna proizvodnja automobila.

Život u velikim gradovima, sa puno betona i asfalta, visokih zgrada i automobila, mnogo ljudi, buke, gužve, izduvnih gasova, smoga, stresa i brz tempo života, veoma negativno deluju na sva čovekova čula. Zbog toga je čovek osetio potrebu da pronadje takva mesta gde bi mogao da odmori u pravom smislu te reči, i  spontano je otkrio puste obale toplih mora!

U tim uslovima pravi odmor je, zaista, bio moguć – kupanje, sunčanje, šetnja, šum talasa i ptica… pozitivno su delovali na psihički umorene turiste. Broj turista je rastao iz godine u godinu.

Uske obale toplih mora su uskoro bile pune. Morali su se graditi veliki objekti, kako bi što više ljudi moglo da dodje! Danas te morske obale izgledaju kao gradovi, nekada puste plaže sada su kao mravinjaci, veliki broj turista stvara buku… Od pravog odmora nema ništa!

Povoljnosti za razvoj seoskog turizma u Srbiji

Geografsko-saobraćajni položaj

Srbija se prostire na 88.561 km2, i izdeljena je na 3 velike regije: Vojvođanske ravnice na 21.506 km2, centralni ravničarsko-brdsko-planinski prostor na 55.968 km2 i brdsko-planinsko-dolinski prostor Kosova i Metohije na 10.887 km2.
Srbija je: zemlja dunavskog sliva, Dunav teče kroz njenu teritoriju srednjim tokom,
Balkanska zemlja, smeštena je u centru Balkanskog poluostrva i zemlja Južne Evrope u neposrednoj blizini Sredozemnog mora iako ne izlazi direktno na more, nego preko Republike Crne Gore izlazi na Jadransko more, a preko dolina reka Morave i Vardara na Egejsko more.

Centralni položaj Srbije na Balkanskom poluostrvu i položaj u središnjem toku Dunava omogućava intenzivnije veze i uključivanje u međunarodnu podelu rada. U pogledu prostorno-funkcionalnog i posebno razvojnog potencijala, dunavsko – savska i moravska osovina predstavlja međuregionalnu koncentraciju, tj. razvojnu polarizaciju. To je od presudnog značaja za razumevanje i ustanovljavanje ključnih premisa i faktora koji utiču na sistem prostorne iskorišćenosti Srbije.

Na osnovu svog privilegovanog geografsko-komunikacionog položaja, intenziviranjem veza sa zemljama Centralne i Zapadne Evrope i zemljama Južne i Istočne Evrope, unapređivanjem i razvojem tranzitne i posredničke uloge između Evrope i Azije, Srbija ima mogućnost racionalnog i efikasnog razvoja svog prostorno-funkcionalnog položaja.
Na osnovu iznetog očigledno je da je Srbija, za stanovnike razvijenih zemalja, koji čine turističku tražnju, pristupačnija od nekih zemalja Mediterana.

Reljef

Osnovne karakteristike reljefa Srbije su – ravničarski deo na severu – Panonska nizija, planinski deo na istoku, jugu I zapadu, dok u centralnom delu, Šumadiji, preovladavaju brda, proplanci I livade. Na teritoriji Srbije ima 15 vrhova preko 2.000 metara, mnogo klisura, kanjona, jama, pećina… Najpoznatije planine su Kopaonik, Stara planina, Zlatibor, Tara…Obradive površine zahvataju 55% teritorije dok je pod šumom 27%.

Hidrografija

Srbija je država bogata vodom, rekama: Dunav, Zapadna Morava, Južna Morava, Ibar, Drina, Sava, Timok, Velika Morava, Tisa, Nišava, Begej…, jezerima: Palićko, Rusanda, Provala, Djerdapsko, Vlasinsko, Borsko, Zavojsko, jezera na Drini, Zapadnoj Moravi, Uvcu i Limu, Šumadije, jugoistočnog Banata…kao i termomineralnim izvorima: Vrnjačka banja, Vrdnik, Vrujci, Junaković, Ribarska, Banja Koviljača, Selters, Rusanda, Palić, Sokobanja, Bukovička banja, Mataruška banja…

Sa turističkog značaja ovo je od velikog značaja jer omogućava veliki broj atraktivnih I korisnih aktivnosti: plivanje, ribolov, jedrenje, vožnja čamaca, lečenje…

Klima

Klima u Srbije je umereno kontinentalna. To znači da ima četiri godišnja doba, sa toplim letima i snežnim zimama.  Ovo je od velike važnosti za razvoj turizma, naročito seoskog, jer je svako doba lepo na svoj način.

Oblici reljefa, uz biljni I životinjski svet, I vode, direktni su uzroci stvaranja izvanrednih pejzaža u Srbiji, koji, sami po sebi, izvanredno povoljno deluju na sva čovekova čula.

Stanovništvo

Najveći broj stanovnika Srbije čine Srbi, uz više 26 nacionalnih manjina. S obzirom da svaka od tih manjina ima svoje velike kulturne vrednosti, sve to čini veoma veliku vrednost na turističkom tržištu. Najbrojnije nacionalne manjine u Srbiji su Madjari, Slovaci, Rumuni, Rusini, Belorusi, Hrvati…

Veliki broj nacionalnih manjina u Srbiji su od velikog značaja za razvoj turizma jer svaka od njih ima svoju kulturu i treadiciju, koji su interesantni turistima.

Kulturno-istorijske znamenitosti

Istorija Srbije je duga I bogata. Na teritoriji Srbije ima mnogo materijalnih ostataka iz proteklih perioda, počevši od praistorije, rimskog perioda pa do srednjevekovnih crkava, manastira I utvrdjenja, od kojih su neki I pod zaštitom UNESCO-a. Dovoljno je navesti Lepenski vir, Vinču, Starčevo, Viminacijum, Felix Romulianu, manastire Gračanicu, Studenicu, Sopoćane, Žiču…, Smederevo, Kalemegdan, Golubac…

Naša tradicija, folklor, hrana, pesme, igre, narodna nošnja, običaji… su od velikog značaja jer su turisti veoma zainteresovani da upoznaju život drugih ljudi.

Biljni I životinjski svet

Srbija je bogata biljnim I životinjskim svetom. Šumovite planine I ravnice, stanište su divljih životinja, što je dobra osnova za lovni turizam (jelen, srna, zec, lisica, divlja svinja, muflon, patke, guske, prepelice, fazani…). Domaće životinje su veoma interesantne za stanovnike gradova, a naročito za malu decu.

Šume, livade, voćnjaci, vinogradi…učestvuju u stvaranju prelepih pejzaža I ambijenta za boravak I aktivnosti turista.

Aktivnosti u selima Srbije

Čovek koji je umoran od života u gradu ima potrebu za aktivnim odmorom. U selima Srbije takvih mogućnosti ima zaista mnogo. Turisti mogu da se šetaju, jašu, voze bicikl, u predivnom ambijentu, kroz šume, voćnjake, vinograde…, preko polja, livada, potoka…Mogu da love, pecaju, voze se čamcima, sunčaju, kupaju u potocima, rekama, jezerima, učestvuju u velikom broju atraktivnih seoskih poslova: košenju, plašćenju, mlevenju žita, branju voća, pečenju rakije, da uredjuju baštu, da se bave pčelama, cvećem, da beru šumske plodove, pečurke, lekovito bilje… Isto tako mogu da obilaze bliže I dalje arheološke iskopine, crkve, manastire, da posećuju stare zanatlije, slikare naivce, vašare, prela, posela, mobe, svadbe… 

Korist od razvijenog seoskog turizma

Korist od razvijenog seoskog turizma mogla bi biti velika za Srbiju. Podjimo od jednog hipotetičkog primera: ako jedno seosko domaćinstvo ima dve sobe sa po dva ležaja I izdaje ih strancima 200 dana godišnje (od proleće do jeseni) po ceni od 20 evra za pun pansion, ostvariće prihod od 16.000 evra! 2 x 2 x 200 x 20 = 16.000.

U Srbiji ima oko milion seoskih domaćinstava, bez obzira da li su poljoprivredna, aktivna, staračka ili napuštena. Ako bi se samo 10% tih domaćinstava bavilo turizmom onda možemo konstatovati 100.000 takvih domaćinstava. Ako taj broj domaćinstava pomnožimo s iznosom od 16.000 evra, onda bi za Srbiju prihod bio 1,6 milijardi evra!

Sa većim brojem soba, ležaja, kuća, brojem dana kao I većom cenom moglo bi se očekivati I nekoliko desetina milijardi evra godišnje!

Pored ove velike materijalne koristi koju bismo mogli imati od razvijenog seoskog turizma, postoje I druge koristi:

  1. Zaustavilo bi se iseljavanje mladih iz sela u gradove.
  2. Mnogi, koji su otišli u grad, a tamo se nisu najbolje snašli, vratili bi se u svoja domaćinstva.
  3. Zaustavilo bi se I iseljavanje u inostranstvo.
  4. Na taj način bi se zaustavila “bela kuga”.
  5. U Srbiji bi se postigao ravnomerniji regionalni razvoj.
  6. Turizam ima velike multiplikativne efekte skoro na sve druge grane privrede, gde bi se značajno povećao obim proizvodnje.
  7. U svetu bi se promenila negativna slika o Srbiji.

Perspektive razvoja seoskog turizma

Generalni Sekretar Svetske Turističke Organizacije (WTO), g. Francesko Frangially, predvidja da će u svetu 2020. biti 1,6 milijardi stranih turista, duplo više nego što je bilo 2006. Zbog toga se, s pravom, postavlja pitanje – gde će se odmarati ti turisti!?

Odgovor – u selima! Seoski turizam je već prilično razvijen u Francuskoj, Italiji, Španiji, Nemačkoj, Austriji, Sloveniji…

Sadašnje stanje seoskog turizma u Srbiji

Smeštajni kapaciteti, putevi, infrastruktura…

Kad su stanovnici primorskih mesta shvatili da se od turizma može dobro živeti veoma brzo su shvatili šta im nedostaje I to su nastojali da urade! Počela je izgradnja sega što je moglo biti od koristi turistima, kako bi što veći broj dolazio. Izgradjeni su ogromni hotelski kompleksi, restorani, putevi…

Na osnovu toga logično je zaključiti da će se I u Srbiji dogoditi slično, jer je normalno očekivati da će se razvoj turizma u svetu kretati ka – selima.

Smeštajni kapaciteti u seoskom turizmu Srbije sada su nedovoljni I po kvantitetu I po kvalitetu. Ovo je normalna posledica karakteristična za početak razvoja. Ovde treba navesti da je površina pogodna za izgradnju smeštajnih kapaciteta velika, mnogo veća od uskih obala toplih mora, tako da se može izgraditi veliki broj objekata za smeštaj turista.

Predpostavlja se da danas u Srbiji ima oko tri stotine registrovanih seoskih domaćinstava, što je veoma mali broj, u odnosu na mogućnosti.

Poseban problem je to što se ne vodi jedinstvena evidencija smeštajnih kapaciteta.

Nedostatak svesti

Osnovna karakteristika seoskog turizma u Srbiji danas je – nedostatak svesti kod najvećeg broja naših stanovnika o velikim mogućnostima ovog vida turizma za bolji život stanovnika u Srbiji.

Zbog toga su naši putevi u lošem stanju a najveći broj seoskih domaćinstava I dvorišta sada ne ispunjavaju uslove za prijem gostiju.

Na osnovu ovoga lako je zaključiti da mi sada nismo u poziciji da pozivamo veći broj stranih turista da se odmaraju u našim selima!

Nasi ljudi, seljaci I najveći broj običnih stanovnika, ne moraju da prate svetske trendove u turizmu! Oni se bore za golo preživljavanje! Pored toga, oni ne shvataju da bi neko rado dolazio da se odmara u našim selima, kad u isto vreme teče proces odlaska mladih iz sela u gradove!

Na sličan način ni stanovnici primorskih mesta, nekada siromašnih ribarskih sela, nisu mogli ni da sanjaju da će veliki broj ljudi iz razvijenih zemalja dolaziti da se odmaraju na njihovim obalama! Medjutim, turisti si spontano “otkrivali” te puste obale, I niko nije ni morao da širi svest o tome.

Danas imamo nauku o turizmu, dugogodišnje turističko iskustvo, moćne medije, potrebu za boljim životom… Zbog toga je teško prihvatiti totalnu neaktivnost stanovnika Srbije, bez obzira na nivo obrazovanja I položaja u društvu!

Ovim problemom morala bi da se pozabavi Vlada Republike Srbije. Vlada ima mogućnost da veoma brzo I efikasno započne medijsku kampanju kojom bi stanovnici Srbije mogli da shvate da se od razvijenog seoskog turizma može veoma dobro živeti.

Ako Vlada već ne želi da deluje u pravcu širenja svesti stanovnika Srbije o velikoj mogućnosti za bolji život kroz razvoj seoskog turizma onda to moraju da urade sami stanovnici Srbije, organizovani oko lokalne vlasti. Dovoljno je da se rukovodstvo samo jedne opštine, koja ima uslove za razvoj seoskog turizma, odluči da svoje stanovništvo obaveštava o svim relevantnim aspektima seoskog turizma.Tada bi čitava opstina počela da radi na stvaranju onih uslova koji im nedostaju.

Tada bi ljudi počeli da medjusobno pričaju o seoskom turizmu što bi dovelo da svi shvate da se od toga može dobro živeti. Seoska domaćinstva bi se registrovala, tražila kredite, uredjivala kuće, dvorišta i okolinu…

Sve posle toga bila bi stvar tehnike tj. radilo bi se onako kako su to drugi radili I kako to drugi sada rade.

Nakon toga i susedne opštine bi pošle istim putem i ubrzo bi čitava Srbija shvatila o čemu se radi! Na kraju bi i Vlada morala da popusti…

Na širenje svesti o mogućnostima seoskog turizma u Srbiji mogu da utiču mnogi: političke stranke, mediji, crkva, zemljoradničke zadruge, NVO, poznate ličnosti, dijaspora…

Zaključak

  1. Velika je potreba stanovnika gradova I razvijenih država za odmorom.
  2. Pravi odmor najbolji je u uslovima čiste I nezagadjene prirode.
  3. Takve uslove turisti su spontano otkrili na obalama toplih mora.
  4. Morske obale su danas prepune turista, u toku kupališne sezone.
  5. Broj turista u svetu je u stalnom porastu.
  6. Očigledno je da se moraju pronaći nove turističke destinacije.
  7. Turisti su spontano otkrili da se veoma dobro može odmarati u selima.
  8. Već postoji razvijen seoski turizam u Francuskoj, Italjiji, Španiji, Austriji…
  9. Sela Srbije imaju izvanredne prirodne uslove za razvoj seoskog turizma.
  10. Da bi se ti uslovi valorizovali neophodno je da se naša sela urede.
  11. Da bi se naša sela uredila po potrebi turista potrebno je da mi imamo svest o mogućnostima seoskog turizma.
  12. Danas, u doba moćnih medija, ta svest se može veoma brzo I efikasno razviti.

Bilo bi prilično neshvatljivo čekati da turisti otkriju naša sela I ne preduzeti nikakvu akciju u tom pravcu.

Branislav Bajagić
Pariske komune 47/5
11070 Novi Beograd

Vrnjačka banja:

                      BUDUĆNOST SRBIJE KROZ RAZVOJ SEOSKOG TURIZMA
                        Branislav Bajagić, Village Adventure, Beograd, P. Komune 47/5

IZVOD

     Kao diplomirani turizmolog na temu seoskog turizma razmišljam dve decenije I isto toliko vremena pokušavam da našim ljudima prezentiram argumente na osnovu kojih tvrdim da Srbija od ovog vida turizma može godišnje da ostvaruje prihod I od nekoliko milijardi evra, pod uslovom da uradimo ono što se mora uraditi tj. ono što su drugi već uradili.

     Da bih dokazao ove tvrdnje u svom izlaganju izneću:

  1. Kolike koristi mogu biti od razvijenog seoskog turizma u Srbiji?
  2. Zbog čega čovek uopšte postaje turista?
  3. Zbog čega je masovni turizam nastao u primorju I kakvo je tamo stanje danas?
  4. Kakav je trend razvoja turizma u svetu?
  5. Kakve su mogućnosti za odmor u selima Srbije?
  6. Šta nam nedostaje da bi turisti rado dolazili na odmor u naša sela?
  7. Šta je najvaznije da mi konkretno učinimo i iskoristimo svoje potencijale?
  8. Ko sve može da pomogne razvoju seoskog turizma u Srbiji?
  9. Kako lokalna vlast može pomoći razvoju seoskog turizma u Srbiji

Ključne reci: selo, seoski turizam, lokalni razvoj, održivi razvoj, budućnost Srbije

UVOD

     Narod u Srbiji žvi veoma bedno skoro dve decenije I to je strašno. Jos strašnije je to što mi kao narod nismo svesni svojih prirodnih mogućnosti. Međutim, najstrašnije je to što se mi ponašamo kao da ne želimo da budemo svesni tih svojih mogućnosti.
Srbija ne može da konkuriše razvijenim zemljama u industrijskoj proizvodnji. To je već svima jasno. Mi možemo da budemo konkurentni drugima u poljoprivredi I turizmu.
O poljoprivredi će govoriti stručnjaci za tu oblast a ja bih želeo da Vašu pažnju usmerim na SEOSKI TURIZAM.
Obzirom na isti ambijent u kojem se odvijaju delatnosti poljoprivrede I seoskog turizma smatram ne samo da moja tema ima smisla nego da može biti od velike koristi za sve nas.

1. Kolike koristi mogu biti od razvijenog seoskog turizma?

     Mislim da bi bilo logično da odmah objasnim kako možemo ostvariti pomenute milijarde evra – I to najprostijom matematičkom operacijom. Lako je shvatiti da je 2 x 2 x 200 x 20 =
16.000.
Sve te cifre možemo da pretočimo u jedan hipotetički primer: ako jedno seosko domaćinstvo ima dve sobe sa po dva kreveta I izdaje ih strancima 200 dana po ceni od 20 evra za pun pansion tada će ostvariti prihod od 16.000 evra. Pri tome treba imati na umu da su najveći troškovi u tom prihodu troškovi ishrane I da naši seljaci u najvećem slučaju hranu sami proizvode. Umesto da čeka kupca i proda jaje na pijaci po 5 dinara on to jaje može prodati turisti u tanjiru za 0.5 evra. Sve su ovo činjenice.
Ako sada pogledamo šta bi moglo da se dogodi u Srbiji ako bi milioni stranaca dolazilo na odmor u naša sela, onda je situacija ovakva. U Srbiji cca 50% stanovnika živi u selima tj. u selima se moze naći cca milion domaćinstava. Ako bi se samo 10% seoskih domaćinstava bavilo turizmom to bi onda za Srbiju značilo prihod od 1.6 milijardi evra godišnje. Ako su zadovoljni uslogama stranci potroše I do 100 evra dnevno. S druge strane seosko domaćinstvo može da ima I po nekoliko soba a boravak u selu moguć je I tokom zime, naročito ako ima snega. Na kraju, zašto bi se samo 10% domaćinstava angažovalo u poslu koji donosi tako dobar prihod?
Sada je teško tačno odrediti koliki prihod bi bio u kom vremenskom periodu ali bi trebalo svakome da bude jasno da se radi o sumi od nekoliko milijardi evra godišnje.
Receptivni turizam, pored toga što predstavlja “nevidljivi izvoz” ima I multiplikativne efekte skoro na čitavu privredu I društvo. Da bi se naša sela izgradila, uredila I opremila neophodno je da se angažuje veliki broj građevinskih preduzeća, industrija graevinskog materijala, proizvodjača opreme za domaćinstva, prehrambena industrija… Za kvalitetno uređivanje naših sela za prijem visoko zahtevnih stranih turista neophodno je angažovati I veliki broj prostornih planera, ekologa, etnologa, sportskih radnika, animatora, kulturno-umetnickih društava, medija, nevladinih organizacija…
Kad vide da se u selu može bolje živeti nego u gradu mladi više ne bi razmišljali o odlasku a vratio bi se veliki broj onih koji su otišli u gradove. Na taj način bi se zaustavila BELA KUGA, veliko zlo koje je snašlo naš narod. 
Ukratko, zbog svoje važnosti čitava nacija bi morala da stane iza jednog projekta koji bi nam svima doneo bolji život – projekta Akcija za uređenje naših sela u funkciji razvoja seoskog turizma. 
Posle 1945. u SFRJ je vladao veliki entuzijazam. Ljudi se nisu štedeli u obnovi I izgradnji zemlje. Tada su ljudi verovali jednoj lepoj ideji, koja ne moze da se ostvari ni za nekoliko vekova, a ipak mnogo su postigli svojim angažovanjem.
Takav entuzijazam nam je I danas potreban. Međutim, on mora biti zasnovan na realnim mogućnostima za bolji život a ne na bajkama.
Zbog toga ću sada da pokušam da objasnim zbog čega bi veliki broj stranih turista želeo da se odmara u našim selima. U tom smislu kao prvo objasniću zbog čega čovek uopšte postaje turista. Šta to tera čoveka da prevali I po nekoliko hiljada kilometara I potroši I nekoliko hiljada evra da bi boravio u nekom udaljenom mestu.
Nadam se da niko neće moći da demantuje ove tvrdnje, pod predpostavkom da u Srbiju godišnje dolaze milioni turista.

2. Zbog čega čovek postaje turista?

     Čovek postaje turista zbog toga što se umori od života u gradovima I rada u velikim sistemima a ne zbog fizičkog umora. Kad se fizički umori čovek legne I posle izvesnog vremena on se odmori. Međutim, za odmor od civilizacije potrebno je da se promeni mesto boravka.
Postoji mnogo vidova turizma ali medju njima dominira turizam radi odmora tj. odmor na moru. Letnji ili kupališni turizam je, kao masovna pojava, započeo polovinom prošlog veka.
Uzrok tome je nagli razvoj industrije u zemljama Zapadne Evrope I, kao rezultat toga, automobil dostupan mnogima. Zaposleni u velikim koncernima I firmama imali su dovoljno novca, slobodnog vremena I – ogromnu potrebu da se psihički odmore.
Čovek je prirodno biće I njemu je mesto u – prirodi. Neko će reći da su I gradovi delovi prirode ali to je tema za filosofiranje. Čovekovim čulima nikako ne prija mnogo betona, asfalta, automobila, visokih zgrada, mnogo ljudi, buke, smoga, stresa… tako brz tempo života. Čovek, jednostavno, želi da bar na nekoliko dana ode u prirodu, tamo gde nema nikoga, I da se lepo odmori.
Ne treba biti stručnjak za turizam da bi se ovo shvatilo. Ovo bi trebalo da je jasno svakome ko živi u gradu.

3. Zbog čega je masovni turizam nastao u primorju I kakvo je tamo stanje danas?

U početku ljudi su pronašli puste obale toplih mora I tu su mogli da se lepo odmore.

     Uz šum talasa, krik galebova, toplo sunce, čisto more, plivanje, šetnju, izlete, dobru hranu I zabavu… čovek je zaista mogao dobro da se odmori,  tu nema spora.
Nekada siromašna ribarska sela danas su veliki turistički centri I narod u njima živi veoma dobro. 
Međutim, danas je na morskim obalama mnogo hotela, restorana, diskoteka, kafica, prodavnica…, automobila, ljudi, gužve, galame… I sve to na visokoj temperaturi. Ljudi su odlučili da pođu na more s namerom da pobegnu iz grada, da se odmore, da se kupaju, da se sunčaju, da vide nesto novo…Kad ono – isto.
Vreme preko dana je odredjeno za plazu. Šta covek radi na plaži na kojoj se oseca kao sardina? Ubedljivo najveći broj ljudi na plaži – leži, I to ispod suncobrana (a platili su da ih Sunce ogreje). Kad zapreti opasnost da im mozak proključa onda ljudi odu da se okupaju. Kad prodju sve muke koje ih čekaju dok idu po pesku, na kojem se mogu I jaja skuvati, po plićaku prepunim dece I neplivača, uz moguće ježeve I oštro kamenje, I kad se konačno dokopaju dublje vode – tada ih nedostatak kondicije I strah od ajkula vraća nazad, ispod suncobrana…
Uveče sleduje izlazak u restorane, diskoteke, šoping, šetnja… Uz to, vredno pomena je da se za turiste organizuju sportovi na vodi I pesku I izleti…
Očigledno je da ima mnogo ljudi koji vole baš ovakav način odmora jer su primorska letovališta prepuna u letnjem periodu. Međutim, šta je sa onima kojima lekari zabranjuju boravak pod takvim uslovima? Šta je sa novim talasom turista koji dolazi? I njih treba negde smestiti.  Siguran sam da se I s ovim svi slažu.

4. Kakav je trend razvoja turizma u svetu?

     Stručnjaci koji razmišljaju o svetskom turizmu brinu I o takvim ljudima ali I o tome gde će se ljudi odmarati kada kapaciteti u primorskim mestima neće biti dovoljni da prime nove turiste. Po predviđanju Generalnog SekretaraWTO (Svetska Turisticka Organizacija) Mr. Franceska Frangiallia u svetu će 2020. godine biti 1.6 milijardi stranih turista godišnje! To je vise nego duplo više od broja turista 2004. godine.
Gde će se smestiti jos jedna armija stranih turista kada su već sada primorska odmaralista u letnjem periodu prepuna ljudi? Očigledno je da se moraju pronaći nove destinacije koje imaju pogodne uslove za pravi odmor.
Ako se slažemo s konstatacijom da se čovek najbolje moze odmoriti u čistoj I nezagađenoj prirodi gde je klima prijatna I ako se usredsredimo na Evropu onda se jasno vidi koja područja nikako ne mogu da postanu buduće turističke destinacije. To su sve zemlje na severu Evrope, skoro sve zemlje centralne Evrope, jedan deo zemalja na zapadu I istoku. Seoskim turizmom se bave u Švajcarskoj, Austriji, Španiji, Sloveniji, Nemačkoj, Mađarskoj, Hrvatskoj…A od zemalja juzne Evrope Srbija ima ubedljivo najbolje uslove za pravi odmor.
Ovo su opšte poznate činjenice.

5. Kakve su mogućnosti za odmor u selima Srbije?

     Razlozi za gore iznesenu tvrdnju su naš veom povoljan geografski polozaj izmedju severa I juga, istoka I zapada, tromeđa tri kontinenta, povoljna klima, raznovrstan reljef, bogat biljni I životinjski svet, kulturno-istorijski spomenici od praistorije, antickog doba, srednjeg veka I novije istorije, čist vazduh, voda I hrana, vredni I veoma gostoprimljivi ljudi. Sve gore navedene prednosti mogu se veoma jednostavno pretočiti u bogatu turisticku ponudu. Da vidimo sada šta je to toliko vredno u našim selima a što je potrebno stranim turistima.
Kao prvo, turisti žele da pobegnu iz gužve, sa betona I asfalta a za to im je najbolje da borave u prirodnim uslovima koji vladaju u našim selima. Neko će se, sigurno, upitati, sta stranac može da radi u našim selima osim da spava I jede.
Poznato je da je danas u svetu aktuelan aktivan odmor. U našim selima je moguć veliki broj atraktivnih aktivnosti, počevsi od šetnje, vožnje bicikla I jahanja preko livada, polja, proplanaka, potoka, kroz šume, voćnjake… Zatim lov, ribolov, pčelarstvo, košenje, plašćenje, mlevenje žita, branje voća, lekovitih trava, gljiva, šumskog voća, pečenje rakije, tkanje, pletenje, čuvanje domaćih životinja, pripremanje starih jela I zimnice…, obilazak vašara, prela, posela, svadbi, folklornih priredbi, starih zanatlija, slikara naivaca…, izleti do poznatih kulturno-istorijskih spomenika, velikih gradova…
Ovde je nabrojan samo jedan deo onoga što mi imamo a čega nismo svesni. Medjutim, mi smo svesni onoga sto nemamo I to nas sputava da vidimo ono sto imamo. Zar sve ovo ne zvuči tako logično?

6. Šta nam nedostaje da bi turisti rado dolazili na odmor u naša sela?

     Mnogi koji su podržali moju borbu za razvoj seoskog turizma naglašavali su da su nam putevi užasni, da su sela prljava, da kuće nisu adekvatne za prijem stranaca, da seljaci nisu edukovani za rad sa turistima, da se smeće baca pored puteva… Sve to jeste tačno. To je toliko očigledno I normalno! Medjutim, sve te mane mogu da se veoma jednostavno otklone. Ja ne kažem ni brzo ni lako nego – jednostavno.
Najvažnije što nam nedostaje jeste SVEST svih stanovnika Srbije o našim prirodnim predispozicijama za seoski turizam. Kad svi u zemlji to budemo shvatili tada neće biti teško da se I iz budzeta odvoje sredstva koja bi se usmeravala u ono što je najpotrebnije. Neophodno je da čitava nacija shvati naše prirodne vrednosti za razvoj seoskog turizma I to isto kao kad bi neki geolog objavio da je otkrio veliko naftno nalazište.
Naravno, pomoć stranog kapitala je neophodna ali ona će doći sama po sebi jer su I stranci zainteresovani za investiranje u naša sela I kompletnu infrastrukturu, I to iz dva razloga. Prvi razlog je čisto poslovne prirode jer je sada kod nas radna snaga veoma jeftina što daje mogućnost velike zarade onome ko ulaže. Drugi razlog je taj što bi I ti stranci rado dolazili da se odmaraju u lepo uređenim selima Srbije.
Ovaj svoj dokazni postupak, da je seoski trizam ubedljivo najbolja šansa Srbije za bolji život, završiću informacijom koju je 04.08.2005. objavio RTS u svom Dnevniku 2 a koja glasi: Svetska Turistička Organizacija preporučuje Srbiji da razvija SEOSKI TURIZAM!
Posle ovoga svaki komentar bio bi suvišan.

7. Sta je najvažnije da mi konkretno učinimo i iskoristimo svoje potencijale?

     Ponoviću, najvažnije od svega jeste da mi kao narod shvatimo da je seoski turizam naša najveća šansa za bolji život. Do sada još niko nije demantovao moje tvrdnje a uz pet pisama ministara turizma imam još mnogo pisama u kojima ljudi podržavaju moju borbu za seoski turizam. Razvoj seoskog turiyma trebalo bi da bude zadatak Vlade Republike Srbije, bez obzira u kom sastavu ona bila. Zar je teško voditi medijsku kampanju s ciljem da se narod informiše kako je moguće da započnemo bolji život?
Međutim, kako sada stvari stoje, proći će još dosta vremena dok neka srpska vlada ne učini nešto konkretno. Najbolji dokaz za ovu tvrdnju jeste to što niko od zvaničnika u Srbiji nije reagovao na pomenutu sugestiju Svetske Turističke Organizacije – niti je demantovao niti bilo sta učinio.
Zbog toga sam uveren da je ovaj cenjeni skup izvanredna prilika da se neke stvari definišu I da konačno sami započnemo ono što moramo zbog naše dece i nas samih. Ukoliko bilo ko misli drugačije bilo bi fer da to javno iznese. U suprotnom – ćutanje znači odobravanje. Odobravanje znači – konkretne akcije.
Ukoliko se dokaže da je moje izlaganje samo moja lična fantazija bilo bi pošteno da mi se to kaze direktno. kako više ne bih gubio vreme, živce I novac.
Ja ne mogu da verujem da će se tako nesto dogoditi nego očekujem da će svaki predsednik opštine u svojoj sredini preduzeti potrebne mere I time doprineti boljem životu svih ljudi u Srbiji.

8. Ko sve može da pomogne razvoju seoskog turizma u Srbiji?

     Postoji veliki broj onih koji mogu I moraju da pomognu Srbiji u uređivanje sela I na toj osnovi razvoju seoskog turizma. Ja ću ovde samo da napomenem neke.

     Premijer I ministri (turizma, poljoprivrede, za kapitalne investicije, privredu, ekonomske odnose sa inostranstvom, za dijasporu, za informisanje) morali bi da urade sve ono što su nekada radili u danas razvijenim turističkim zemljama. Ovde pre svega mislim na to da preduzmu informativnu kampanju kojom bi se svi stanovnici informisali o našim potencijalima u selima, što je osnovno.
Kad su shvatili da se od turizma može dobro zaradjivati državni organi primorskih zemalja su od samog starta preduzeli sve što je bilo moguće kako bi što pre I što bolje iskoristili šansu koja im se ukazala. Danas te drzave od turizma ostvaruju I po nekoliko desetina milijardi evra godišnje.
Pored vlade I političke stranke bi morale da ovoj temi posvete dužnu pažnju. I predsednik Srbije ima mogućnost da, preko svoje Narodne kancelarije, mnogo toga učini. Ne treba zanemariti ni novinare, koji bi, u svakom slučaju, morali da odigraju svoju veoma važnu ulogu I započnu da istražuju da li je seoski turizam naša najveća šansa ili ne I o tome informišu građane. Naša dijaspora, takođe ima veliku mogućnost da pomogne napaćenom narodu u matici. TOS bi po svojoj funkciji morao da radi na širenju svesti o našim turističkim potencijalima. Slično važi I za YUTAVelike državne firme takođe mogu da pomognu kroz izdvajanje sredstava za reklamiranje same ideje. Slično je I sa moćnim privatnicimaNaši poznati sportisti, umetnici I estradne zvezde  imaju veliki uticaj na narod pa bi I oni mogli da se uključe u akciju stvaranja svesti u glavama naših ljudi. I SPC bi mogla preko svojih eparhija da informiše narod o tome kako se može bolje živeti. Isto važi I za brojne nevladine organizacije, sindikate, zemljoradničke zadruge…

9. Kako lokalna vlast može pomoći razvoju seoskog turizma u Srbiji?

     Namerno sam izostavio ovu grupu ljudi koji mogu mnogo da pomognu. To su ljudi koji vrše lokalnu vlast, tj. veliki deo Vaš ovde prisutnih.
Lokalna vlast je organizovana, ima svoje službe, organe, medije, sindikate, sveštenike, nevladine organizacije, poznate ličnosti I – sredstva. Drugim rečima lokalna vlast je vlada u malom i može u vrlo kratkom roku da na pravi način informiše svoje stanovnistvo o mogućnostima seoskog turizma u Srbiji I na taj način ih pridobije uz sebe. To može biti kroz agresivnu medijsku propagandu: lepljenjem plakata, organizovanjem predavanja, slanjem pošte, kroz rad nevladinih organizacija, omladinskih organizacija… Tako informisan narod nije teško usmeriti ka akcijama koje su neophodne.
Naredna akcija mogla bi da bude čišćenje I uređenje okoline I kažnjavanje onih koji prljaju.
Svaki predsednik opštine trebalo bi da bude u kontaktu s predsednicima drugih opština I da razmenjuju iskustva po ovom pitanju. Kad se ostvari da stanovnici nekoliko opština (zašto ne I sve?) shvate da je za bolji život njihove dece najveća šansa seoski turizam tada bi trebalo angažovati narodne poslanike, bez obzira na stranačku pripadnost, da se u Skupštini Srbije donesu zakoni kojima se favorizuje stvaranje uslova za razvoj seoskog turizma.
Tada će se, bez ikakvih problema, pronaći sredstva za izgradnju jednog ili nekoliko sela na takav način da predstavljaju uzor drugima. Prilikom izgradnje takvih sela trebalo bi voditi računa o očuvanju životne sredine.
Teško mogu da poverujem da se na mestima čelnih ljudi u lokalnim upravama nalaze ljudi koji ne žele da pomognu svojim sugradjanima. Drugim rešima, ako niko ne demantuje moje tvrdnje da je seoski turizam naša najveća šansa, očekujem da se uskoro u svim opštinama, koje imaju povoljne uslove za razvoj ovog vida turizma, započne s medijskom kampanjom kojom bi svaki stanovnik lako mogao da shvati šta moze da očekuje za svoju decu kao I šta on sam mora da učini u tom pogledu.

Zaključak

     Trudio sam se da u kratkim crtama stručno I logički dokažem da je najveća šansa Srbije za bolji život seoski turizam u kombinaciji s razvojem poljoprivrede. Uveren sam da niko ne može argumentovano pobiti suštinu mojih dokaza.
Narod shvata da je seoski turizam naša velika šansa ali ne vidi da se nešto konkretno radi na stvaranju uslova za razvoj ovog vida turizma. Seoski turizam već postoji u Srbiji. Medjutim, pojedinci koji žele da primaju goste su kao ogledni kunići a drugi očekuju da vide sta će se dogoditi.
Narodu su potrebne konkretne akcije vlasti da bi poverovao da se od seoskog turizma može bolje živeti. Najbolji način da narod poveruje političarima jeste DUGOTRAJNA I POTPUNA INFORMISANOST. Kad se jednom pokrene taj zamajac, kad vlast svojim konkretnim merama ubedi naše seljake da vredi ulagati u turizam, tada će se osloboditi ogromna stvaralačka snaga naroda I za relativno kratko vreme naša sela će biti uređena na isti način kao što su to učinila siromasna ribarska sela.
Veoma je važno da ne dopustimo da se seoski turizam u našim selima razvija spontano, kao što se dogodilo s primorskim mestima, kako bi se očuvao ambijent I priroda u kojima su smeštena naša sela.

Literatura: http://www.villageadventure.co.yu/serbian/index.html

Back To Top