Poštovani Srbi širom rasejanja!
Beograd, 04.02.2010.
Obraćam Vam se pojedinačno, svkome ko pročita ovo pismo, s APEL-om da pomognete velikom broju svojih zemljaka koji previše vremena žive najbednije u Evropi! Ta pomoć nije u materijalnom davanju, na koje ste Vi već navikli tokom proteklog perioda, tako da smatram da ćete imati želju, smoći malo snage, naći vremena i organizovati se u “belom svetu” i odande delovati na promenu svesti i konkretnih ekonomskih mera u svojoj matici!
Priznaćete, u to sam siguran, da je veoma žalosno kad čitav jedan narod živi na ivici bede, ima odlične mogućnosti za mnogo bolji život ali ih ne koristi zbog pogrešnih poteza i sebičnosti onih koji su na vlasti.
Kako sam ubedjen da će svako da se bez problema složi s tačkama 1. i 2. smatram da je potrebno da malo detaljnije objasnim tačku 3. i ukažem od čega se u Srbii može bolje živeti i šta je potrebno da učinimo (svi Srbi zajedno, naročito Vi u dijaspori, jer ovi ovde na vlasti imaju samo planove kako da se lično obogate dok su u mogućnosti).
U ovom APEL-u ja ću, kroz odgovore na dole navedena četiri pitanja, dokazati da je SEOSKI TURIZAM najveća mogućnost Srbije za mnogo bolji život, naravno, - uz POLJOPRIVREDU:
1. Kolika bi mogla biti korist od razvijenog SEOSKOG TURIZMA u Srbiji?
2. Zbog čega čovek postaje turista?
3. Zbog čega mi ne koristimo svoje velike prirodne potencijale?
4. Šta da uradimo da taj veliki potencijal iskoristimo?
Zbog toga Vas od sveg srca molim da pogledate te odgovore (ili, da posetite moj web sajt www.seoski.in.rs koji je optimizovan za Internet Explorer)!
1. Kolika bi mogla biti korist od razvijenog seoskog turizma?
Korist od razvijenog SEOSKOG TURIZMA mogla bi biti ogromna:
- Ako jedno domaćinstvo (četiri sobe, 8 ležaja) prima strance 200 dana godišnje po ceni od samo 10 evra za pun pansion, dobiće 16.000 Evra.
- Naš seljak ne bi morao da ide na pijacu i čitav dan čeka kupce i proda jaje, npr. za 5 dinara, on bi to jaje prodao turisti u tanjiru za 2 Evra.
U Srbiji oko 50% stanovnistva živi u selima!!!
- Znači, i selima Srbije ima cca milion domaćinstava. Ako bi se samo 10% tih domaćinstava bavilo turizmom tada bi prihod Srbije bio 1.6 milijardi evra godišnje.
- Doda li se ovome prihod od saobraćaja, vanpansionske potrošnje, ekskurzija... onda bi prihod još mnogo veći.
- Zaposlio bi se veliki broj radnika u gradjevinarstvu, industriji gradjevinskog materijala, drvno-preradjivačkoj i prehrambenoj industriji, saobraćaju, ugostiteljstvu...
- Višak radnika iz gradova vratio bi se u sela.
- Zaustavilo bi se "bežanje" mladih iz sela u gradove (više nam nisu potrebni proleteri).
- Zaustavila bi se "Bela kuga" i smanjio broj neoženjenih i neudatih.
- Nacija bi bila poštedjena psihičkog propadanja.
- Poboljšao bi se medjunarodni ugled Srbije.
Zar su ovo male koristi? Zar je nešto od navedenog nerealno? A MI U BOGATOJ SRBIJI I DALJE ŽIVIMO BEDNO, KAO ARAPI PRE OTKRIĆA NAFTE i PRIMORCI PRE RAZVOJA TURIZMA NA MORU. ŽALOSNO! TUŽNO!
2. Zbog čega čovek postaje turista?
Čovek ima potrebu za vazduhom, vodom, hranom, odećom i stanom – to su osnovne životne potrebe. Posle ovih potreba čovek ima i potrebu za televizijom, telefonom, automobilom, odmorom...
Odmor, kao čovekova potreba, dolazi odmah nakon osnovnih životnih potreba!
Odmor može biti posle svakog sata (npr. u školi), dnevni (posle podne), nedeljni (vikend odmor) i – godišnji odmor. Kad govorimo o godišnjem odmoru onda moramo shvatiti da je on posledica života u gradovima, gde je puno visokih zgrada i automobila, betona i asfalta, mnogo ljudi, buke, gužve, smoga, prašine, stresa… Uz to tempo života je veoma brz, radi se u velikim sistemima, gde je čovek samo jedan mali delić, često puta otudjen (rad u fabrici, velikim trgovačkim objektima, na beskrajnoj traci...). Sve ovo veoma negativno utiče na sva čovekova čula!
Čovek ima potrebu za godišnjim odmorom ne zbog toga sto je fizički umoran - u tom slučaju čovek bi legao i odmarao se i nekoliko dana. Čovek se umori od života u gradovima i rada u industriji.
Dakle, čovek želi da zadovolji tu svoju potrebu za odmorom pa zbog toga i traži najpogodnija mesta za to!
Čovek je prirodno biće i najviše mu prija odmor u čistoj prirodi! Takav odmor bio je moguć u samom početku razvoja masovnog turizma jer su tada morske obale bile puste i čiste!
Zbog navedenog je i nastao masovni, primorski turizam u Svetu - posle II Svetskog rata! Turizam je postao najrazvijenija grana privrede u svetu, koja zapošljava preko 260 miliona radnika i s prihodom od preko 600 milijardi evra godišnje!
Morske obale u primorju toplih mora su već odavno prepune turista. Tamo više nema uslova za pravi odmor, samo za dobru zabavu!
Po predvidjanju Svetske Turističke Organizacije u svetu će 2020. biti 1,6 milijrdi stranih turista godišnje, a to je 100% više nego što je bilo 2006. godine, pa se postavlja pitanje gde će se toliki broj turista odmarati!?
Seoski turizam već odavno postoji u Francuskoj, Španiji, Italiji, Austriji, Nemačkoj, Sloveniji... a Srbija ima najbolje prirodne uslove za ovaj vid turizma!
Svi ministri turizma Srbije su mi poslali pismene odgovore, na moje apele, u kojima se slažu s mojim tvrdnjama ali – ni prstom da mrdnu po tom pitanju!
Poštovani zemljaci, nadam se da su ovi argumenti dovoljni da i Vi, svako pojedinačno, shvati šta je budućnost turizma u svetu i šta je najbolja mogućnost Srbije za bolji život. Zbog toga se i nadam da ćete u velikom broju odgovoriti na ovaj moj apel i izneti svoje lično mišljenje. Drugi deo mog pisma odnosiće se na tačke 3 i 4. Nadam se da ćemo ubuduće saradjivati i tako dati nadu mnogim gladnim i jadnim ljudima, i deci, da mogu očekivati bolji život!
Svako ko pročita ovo pismo trebalo bi da prihvati ili demantuje gore navedene tvrdnje! Ako bilo ko može da ih demantuje – neka to učini javno i argumentovano, ja bih mu lično bio zahvalan! Kako sam ubedjen da niko ne može osporiti moje realne tvrdnje onda bi svaki pojedinac trebalo da ima potrebu da bar pokuša da pomogne stanovnicima Srbije koji žive ovako bedno!
3. Zašto mi ne koristimo te svoje velike potencijale pa i dalje živimo bedno?!
4. Šta da radimo?
Najodgovorniji za bolji život u zemlji je Vlada Srbije! Njoj sam se obraćao 24 godine, dobio pismene potvrde da je SEOSKI TURIZAM zaista naša najveća šansa! Ali, na tome se sve završilo! Niko ni prstom da mrdne! Na mom sajtu www.seoski.in.rs (optimizovan za Internet Explorer) vidi se spisak svih onih koji mogu da pomognu. Ovoga puta želeo bih da ukažem kako naša DIJASPORA može da pomogne!
Predpostavljam da su naši ljudi u dijaspori organizovani i povezani! U tom slučaju prvi korak bio bi – da se svim našim klubovima, crkvama, medijima, sajtovima, sportskim ekipama, ambasadama… dostavi jedna poruka slične sadržine i da svi oni shvate koji su naši potencijali i šta oni mogu da učine.
Drugi korak bi mogao da bude usmeren ka informisanju stanovnika Srbije o istoj mogućnosti! Zar je to neki problem? Država je Fondu dijaspore vratila 3.000.000 evra, baš su slatki, pa bi organizovana dijaspora mogla da jednim delom tog novca, kroz plaćene oglase, FINANSIRA INFORMISANJE stanovnika Srbije o mogućnostima za bolji život!
Kao što je bolje gladnoga naučiti kako da ulovi ribu nego mu je dati, tako je i stanovnicima Srbije mnogo važnije da shvate od čega se bolje može živeti, nego izgradnja nekog mosta, opravka neke kuće, slanje humanitarne pomoći…
Kad svi shvatimo šta možemo da radimo da bismo bolje živeli tada političari neće moći da pričaju prazne priče – moraće u svojim programima da zacrtaju i narodu OBEĆAJU da će učiniti sve što je neophodno da se u Srbiji razvije SEOSKI TURIZAM, naročito pred izbore.
Predstavnici dijaspore mogli bi i da se obraćaju zvaničnicima Srbije s apelom da se ovom pitanju posveti dužna pažnja!
Kasnije je sve stvar tehnike – treba izgraditi potrebne puteve, obezbediti povoljne kredite seoskim domaćinstvima, napraviti turističke programe, reklamirati Srbiju kao novu turističku destinaciju (ne zaboravite, u svetu je trend odmor u selima a Srbija ima izvanredne mogućnosti za ovaj vid turizma)!
Ovde napominjem da bi naši ljudi u dijaspori imali i ličnu korist od boljeg života u Srbiji. Jedan deo poslovnih ljudi mogao bi da investira u seoski turizam, drugi bi mogli da svoju decu šalju na odmor u sela domovine… da šire ovu ideju kod svojeih komšija, poslovnih partnera…
Jedna mala grudva snega može da pokrene čitavu lavinu. Naši ljudi u dijaspori nisu baš mala grudva!
Seoski turizam će se spontano razviti i u Srbiji, u to ne treba sumnjati. Medjutim, bilo bi žalosno da mi sami ništa ne preduzmemo po tom pitanju. Čekati strane investicije nakon ulaska u EU dok narod živi ovako bedno ne čini mi se baš najpametnijim rešenjem.
Ako ne pomognemo sebi onda i ne zaslužujemo bolji život!
Molim da svoje odgovore pošaljete i g. Nonkoviću, kako bi portal koji on uredjuje, bio mesto okupljanja svih Vas iz dijaspore i nas iz Srbije koji želimo da pomognemo sami sebi!
S poštovanjem,
Diplomirani turizmolog
Branislav Bajagić
village@nadlanu.com
www.seoski.in.rs