Zadatak Turističkih organizacija opština je da promovišu turizam u svom kraju. One to i rade, nekako. Ako bi prihod od turizma bio rezultat njihovog rada onda se može reći da se baš i nisu proslavili.
Svi znamo kako se dele funkcije u Srbiji - po političkoj pripadnosti! U tom kontekstu treba posmatrati i kako se dolazi do funkcije Direktor TOO. Generalno govoreći na tim mestima su obično supružnici, rodjaci, partijske kolege ili drugovi i komšije onih koji su osvojili vlast u svakoj konkretnoj opštini! Pa, ako ministar poljoprivrede može biti jedan pravnik zašto direktor TOO ne može biti neki stolar, mesar, lekar ili politikolog?
Da su na mestima direktora TOO stručnjaci koji poznaju svoj posao, ali i koji imaju hrabrosti da se bore sa lokalnom vlašću, oni bi morali da se zalažu za najvažniji vid turizma (a često puta je to i jedini vid turizma) - seoski turizam!
Ovde moram da istaknem primer direktora TOO Ljig, Vladimira Ivanovića, mog prijatelja. Njega sam upoznao tako što me je zamolio Zoran Tanasijević, Tasa Seljak, kasnije poslanik DSS-a u Skupštini Srbije, da mladom čoveku objasnim neke bitne stvari o seoskom turizmu. Naravno, ja sam to prihvatio veoma rado. Očekivao sam od mladjih ljudi da nastave sa borbom za seoski turizam. Vladimir Ivanović je, uz pomoć Tase Seljaka i ministarstva za poljoprivredu, dobio sredstva da otvori web site www.selo.co.rs
Ovaj web sajt je lepo uradjen i sigurno pozitivno utiče na odredjeni broj ljudi koji bi želeli da se bave seoskim turizmom. Ipak, šta znači reklamirati seoski turizam u - Srbiji!? Pa, mnogi ljudi nemaju od čega da prežive i nije im stalo do odmora. Veliki broj ljudi potiče iz sela i sami mogu da se odmaraju na svome, ne moraju da plaćaju. Zbog toga, taj web sajt nema ulogu koju bi trebalo da ima - nema ponudu na stranim jezicima, koja bi dovela do konkretnih dolazaka stranih turista u naša sela!!!
TOO bi trebalo da, u saradnji s lokalnim medijima, TOS-om i opštinskim rukovodstvom, naprave plan informisanja lokalnog stanovništva o velikim koristima koje možemo imati od seoskog turizma. To mogu biti štampani plakati, predavanja, medijsko angažovanje... Ljudi u tim organizacijama ne bi trebalo da čekaju da se neko sa nivoa republike smiluje I reši im goruća pitanja nego bi morali sami da se organizuju.
Zar ne mogu da opštinskim organima upute argumentovan predlog da se na teritoriji opštine izvrši jedna informativna kampanja posle koje bi svi stanovnici opštine bili svesni svojih mogućnosti? To je njihova moralna obaveza, bez obzira na to kako bi na to reagovala opštinska rukovodstva!
Na osnovu dosadašnjeg ponašanja skoro svih Turističkih organizacija opština
trebalo bi verovati da se, kod njih, ništa bitno neće dogoditi, bar dok tamo
ne dođu mlađi i kvalifikovaniji ljudi. Do tada bi mogla da se oglasi YUTA
(Jugoslovensko Udruženje Turističkih Agencija).