Političke stranke se osnivaju sa osnovnim ciljem da utiču na uredjenju države. Medjutim, političari u Srbiji, od 1945. pa do danas, imaju isključivo jedan cilj - kako da od bavljenja politikom, ili - od praznih priča i obećanja, što više lično profitiraju.
Veliki deo "komunista" je iskreno, ali i naivno, želeo dagradi komunizam. Ovo važi pre svega u toku rata i prvih dana oslobodjenja. Tada je već počelo razdvajanje. Tadašnji funkcioneri su mislili da su toliko iznad običnih ljudi pa su počeli da uživaju u novoj poziciji a kasnije su počeli i da stiču materijalna bogatstva.
Takav način ponašanja prihvatili su i svi kasnije tako da je do nedavno u Srbiji bilo više od 450 registrovanih političkih partija!!!??
Pametni ljudi su shvatili da se od lepih priča i lažnih obećanja može odlično živeti. Da li je u pitanju obećanje o novom društvenom poretku, Komunizmu, Socijalizmu, Demokratiji, Evropskoj Uniji... - nije važno! Važno je pobediti na izborima! Lažna obećanja, kao ona Dinkićeva o 1.000 euro svakom stanovniku Srbije, lako je verbalno opravdati!!!
Političke stranke su najveće zlo Srbije. One se sada nalaze u istoj situaciji u kojoj su bile stranke u danas razvijenim zemljama ali - na početku razvoja kapitalizma, u tzv. periodu akumulacije kapitala! I danas u Srbiji nije važno odakle i kako su stvorene pare - važno je samo da ih neko ima!
Milione evra čovek ne može zaraditi poštenim radom (osim vrhunskih sportista i naučnika)!
Dakle, političari su nužno zlo - uvek neko mora da obavlja odgovorne poslove. Samo, trebalo bi ih bar malo zauzdati. To jedino može učiniti svestan narod. A kako narod osvestiti?