Jato nojeva
U Srbiji živimo bedno veoma dugo vremena - to bi trebalo da je svima jasno, to ne treba dokazivati! Uzroke za to možemo tražiti od Kosovskog boja pa sve do pobede Titovih "komunista" i vladavine Miloševića, koji je vladao mimo volje moćnog Zapada. Medjutim, najvažniji razlog što mi danas živimo ispod svakog ljudskog dostojanstva je - naša nezrelost kao nacije. Dr. Vuk Stambolović je rekao da je kolektivna svest Srba na nivou jednog petogodišnjaka. Cenjeni stručnjak je pogrešio za koju godinu - u korist Srba. Pristrasan je. Petogodišnjak shvati, makar posle nekoliko ponavljanja, šta je za njega bolje, i u skladu s tim se i ponaša. Naš narod ili ne želi da čuje glas razuma ili za to nije sposoban, posmatrano u celini. Kad izričem tako nešto ja mislim onako kako o nama razmišljaju drugi ljudi na osnovu toga kako delujemo.
Druga je priča ako se analizira ko je medju Srbima kriv za ovakvo stanje. Odmah se nameće odgovor - krivi su oni koji su najodgovorniji, koji žive dobro (sit gladnom ne veruje!). Ko su najodgovorniji? Najveći krivci su političari (pozicija i opozicija), mediji, sindikati, crkve, dijaspore, velike firme i privatnici... Ukratko, više ili manje krivi su svi oni koje sam izdvojio sa leve strane ove stranice i koji mogu da pomognu Srbiji, samo ako to žele!!!
Zašto su oni krivi? Zato što svako od njih ima mogućnost da pomogne narodu, a to ne čini! Zar je teško obavestiti narod o tome od čega, i kako, se u Srbiji može bolje živeti!!!??? Svako od pomenutih grupacija i pojedinaca može veoma jednostavno i veoma lako da utiče na informisanje celokupnog našeg stanovništva o našim realnim mogućnostima za bolji život. Medjutim, oni to NE ZELE. Iako je naš narod pametan mnogi će pomisliti da su Srbi glupi jer žive bedno a imaju tako velike mogućnosti za bolji život.
Šta je to što nam može omogućiti bolji zivot? Odgovor - razvijeni SEOSKI TURIZAM!!! Da li tako nešto zaista postoji ili je to samo proizvod mog (da li bolesnog?) uma? Moje tvrdnje se veoma lako mogu proveriti. Posle ovakve tvrdnje i pružanja ovoliko argumenata postoje samo dve mogućnosti:
- ili nisam u pravu (možda sam ja neki kvazi stručnjak pa "lupetam" svakakve gluposti?)
- ili sam u pravu!
Više od 26 (dvadeset šesti) godina pokušavam da našim ljudima ukažem na mogućnosti Srbije za bolji život ali - bez uspeha. Pismeno sam se obraćao mnogim nojevima: predsednicima države, premijerima, ministrima, medijima, opštinama, YUTA-i, poznatim ličnostima, Srpskoj Pravoslavnoj Crkvi, direktorima AIR LIFT-a, Komercijalnih poslova i generalnim direktorima JAT-a... - Slobodanu Miloševiću bar šest puta, Mirku Marjanoviću, Branislavu Ivkoviću, Nikoli Šainoviću, Dušanu Kanaziru, Radoju Kontiću, Zoranu Djindjiću, Vojislavu Koštunici, Dušanu Mihajloviću, Vuku Draškoviću, Vojislavu Šešelju, Tomislavu Nikoliću, Dušanu Miteviću, Miloradu Vučeliću, Dragoljubu Milanoviću, Aleksandru Crkvenjakovu, Aleksandru Tijaniću (na raznim mestima), Vanji Buliću, Gordani Šuši, Ljiljani Smajlović, Zahariju Trnavčeviću, Borisu Tadiću, Zoranu Djindjiću, Vojislavu Šešelju, Tomislavu Nikoliću, Nenadu Čanku, Čedomiru Jovanoviću, Aleksandru Vučiću, Draganu Todoroviću, Slobodanu Milosavljeviću, Bojanu Dimitrijeviću, Goranu Petkoviću, Mladjanu Dinkiću, Božidaru Djeliću, Slavici Djukić Dejanović, Ivici Dačiću, Milici Lučić Čavić, Miloradu Komrakovu, Dušanu Čukicu, Branislavu Vukašinoviću, Aleksandru Popovu, Bojani Lekić, Djoki Vještici, Draganu Kojadinoviću, Oliveri Kovačević, Olji Bećković, Jugoslavu Ćosiću, Miri Adanji Polak, Milošu tanaskoviću, Žiki Nikoliću, Nadeždi Gaće, Ninu Brajoviću, Aleksandru Timofejevu, Milanu Paniću, Braći Karić, Miloradu Miškoviću, Filipu Cepteru, Nenadu Popoviću, novinarima lista JAT, Divcu, Daniloviću, Miroslavu Iliću, Eri Ojdaniću..., našim velikim biznismenima i društvenim firmama, dijaspori... Praktično obraćao sam se svakom na čiju sam adresu naišao i za koga sam smatrao da može da pomogne ovom napaćenom narodu. Kao što se može videti u pitanju su sve javne ličnosti, one koje su i izabrane na funkcije jer su obećavale da će se boriti za dobrobit naroda i one koje po svojoj profesiji ili ugledu koji imaju u narodu mogu da pomognu.
Najviše me boli to što su te osobe reagovale kao da nisu stvarne - nego izmišljene, i što nisu našli za shodno ni da odgovore na moja pisma, kao da ih nisu ni dobili ili kao da se to njih lično ništa ne tiče. Pa NIJE MOGUĆE da niko od njih nije primao ova moja pisma!? Takvo njihovo ponašanje je i najveći razlog zbog toga što mi loše živimo.
Kada se, na kraju, uzme u obzir da sam se do sada obraćao HILJADAMA naših najodgovornijih ljudi i napisao im na desetine hiljada pisama kroz period od 26 godina i prosto ih molio da urade samo ono što je u domenu njihovih svakodnevnih aktivnosti i tako mnogo pomognu svom narodu, a da je najveći broj njih namerno zatvarao oči pred tim mojim APELIMA, izigravajući nojeve, onda mi jedino razumljivo objašnjenje može biti da njih interesuje samo njihov lični život, da uživaju u poziciji koju su osvojili, da su to sve egoisti - veoma loši ljudi!
Ipak, nadam se da će se pojaviti novi političari, kojima je zaista cilj da Srbija stane na noge i da narod bolje živi, da će se pojaviti neki novi ljudi, koji će želeti dobro ovom narodu, da će se pojaviti profesionalni novinari, koji će tražiti temu kojom bi privukli što više gledalaca, čitalaca i slušalaca, čime bi naterali političare da rade svoj posao. To će morati da se dogodi ako želimo u Evropu jer se tamo baš tako radi - u interesu svog naroda.